Йоун из Вёр

Море и гора

Тяжело нависает над нами гора — голая, серая;
многорукое море вызывает нас на рукопашный бой;
куда же нам деться?

Мы, оборвыши, ищем на берегу дотемна,
не принесет ли море с юга плавник:
порой оно приносит обломки кораблей,
разбившихся о скалы или пошедших ко дну;
безымянные моряки со всего света спят
в исландской земле.

Церковь — наш берег, и море, и горы,
ежедневная проповедь — слабость человека
перед жизнью и смертью.


Hafið og fjallið

Þungt gnæfir fjallið yfir okkur bert og grátt,
til fangbragða ögra risaarmar hafsins,
hvert má þá halda?

Við kögursveinar göngum á reka milli myrkra,
ef okkur bærist spýta frá suðrænum löndum,
stundum skolast á land brak úr skipum,
sem brotnað hafa í spón eða sokkið í djúpin,
nafnlausir liggja erlendir sjómenn í garði okkar.

Kirkja er okkur ströndin og hafið og fjallið,
guðspjall dagsins vanmáttur mannsins
í lífi og dauða.

Перевод И. Бочкаревой