Глам — совсем как тот, рождённый в яслях:
после смерти стал сильней в сто раз.
Он при обстоятельствах, нам ясных,
положил на Греттира свой глаз.
Туша Греттира лежит на Дрангей,
сплошь таблетками начинена,
и едва-едва глаза продрал он
после наркотического сна.
Тут с носа Глам очки приподнимает
и Греттира в такой вгоняет страх,
что он слюной и потом истекает,
и слова буксуют на губах.
И стонет он, едва глазищи Глама
из прицела выпустят его:
«На меня не пялься так уж прямо,
коль сказать не хочешь ничего!»
Glámur minnti á mann sem kom úr jötu
merkastur varð hann eftir að hann dó.
Hann lagði margan stein í Grettis götu
en grimmastur var augasteinninn þó.
Í Drangey liggur líkaminn á Gretti
uns líður þungur pillusvefn á brá
og flykkið vaknar allt á einu bretti
er að fara að teygja úr sér en þá:
lyftir Glámur gleraugum af nefi
og Grettir verður undireins við það
svo hræddur að hann heldur varla slefi
og hefur varla talfærin úr stað.
En stynur loks er glyrnurnar í Glámi
gefa honum ofurlítið frí.
„Vertu ekki að horfa svona alltaf á mig
ef þú meinar ekki neitt með því.“
1 Песня на эти стихи, написанная Данни Поллоком, вошла в альбом известного исландского рок-певца Бубби Мортенса «Блюз «Полярного медведя» (Ísbjarnarblús), 1980.
Перевод Ольги Маркеловой